Koji su izvori

Neko će možda reći koji su ti izvori. Izvori su uglavnom istorijske knjige na engleskom koje su napisali ljudi koji uopšte nisu Pravoslavci.

Nedavno sam pročitao knjigu Inheritance of Rome 400-100 od Chris Wickam, pa History of Byzantium od Timothy Gregory, pa The history of knight od Frances Gies i tako dalje i puno, puno još (čitam non stop i to dugo vremena, bavim se istorijom dugo vreme). Normalno čitam i teologiju, filozofiju. 

Sve knjige o srednjem veku bez problema daju sliku o kvarenju papstva kroz vreme.

Zapadni sveci u staro doba se nimalno ne razlikuju od istočnih svetaca.

Kao npr. zapadni Amvrosije milanski iz 4. veka i istočni svetac Grigorije Palama iz 14. veka. 

Tu nema razlike.

Dok ima razlike između npr. Franje asiškog i npr. svetog Save srpskog. Oba su iz 13. veka.

Sveti Benedikt i Franjo asiški su skroz različiti, sveta Sholastika i Katarina sijenska su skroz različiti.

Duh je različit. Na zapadu je nastalo skroz nešto novo i strano ranijoj Crkvi. 

Ko je tu otpao od koga. Otpala je Zapadna crkva od Istočne, a ne obrnuto.

Bez obzira na papino gordo nazivanje šizmaticima i prećenje krstaškim ratovima što nikakve nema veze sa učenjem Isusa Hrista.

O izvorima više. Ja nastojim i knjigu da napišem izuzetno detaljno, sa more izvora i fusnota. Knjiga bi pobijala sve do A do Ž do 1500. godine. Sadržavala bi celokupnu detaljnu istoriju ključnih država u Evropi i crkvi, teologiju, životi proglašenih svetaca, umetnost, arhitektura, stav prema ratovima, monaštvo, papstvo, dogme i sve ostalo.